Društveno, korisno, održivo

Poslednjih godina u Evropi se beleži sve veći interes za socijalna preduzeća kojima se priznaje veoma važna uloga u rešavanju društvenih i ekoloških izazova, kao i u podsticanju inkluzivnog rasta. Tome su doprineli, pre svega, ekonomska kriza i nepopularne mere štednje koje su zemlje bile prinuđene da uvedu kako bi izbegle krah, a čije su posledice bile gašenje radnih mesta i urušavanje sistema socijalne zaštite.

Kako popularnost ovih preduzeća raste i menja se mentalitet potrošača i korisnika, sve češće čak i korporacije uvode neke elemente ovog „drugačijeg načina poslovanja” u čijem je centru čovek, a ne profit.

Evropska unija prepoznaje socijalno preduzetništvo u nekim od svojih ključnih dokumenata, kao što su: Strategija Evropa 2020, Akt o socijalnom preduzetništvu i Akt o jedinstvenom tržištu; a koji podvlače da „socijalna ekonomija ima veliki potencijal koji može da doprinese procesu evropskih integracija i postane model za prevazilaženje krize“. Ovome u prilog ide i činjenica da su preduzeća socijalne ekonomije „otpornija” na udare krize, što je potvrdila i jedna evropska studija, i to posebno u zemljama u kojim zadrugarstvo ima dugu i u lokalnim zajednicama dobro ukorenjenu tradiciju.